Матичне књиге и држављанство

Орган општинске управе надлежан за матичне послове (на основу Закона о браку и породичним односима, Закона о матичним књигама и других посебних закона) одлучује о правима грађана као што су:

Упис рођења детета.
Одређивање личног имена и презимена детета.
Признавање очинства детета на записник пред матичарем.
Промена личног имена.
Закључивање брака.
Накнадни упис у матичне књиге.
Исправка грешке у матичним књигама.
Уписивање података о личном стању у матичне књиге рођених, венчаних и умрлих.
Издавање преписа извода из матичних књига.
Вођење евиденције о држављанству Републике Србије.
Израда смртовнице и друго.

О неким другим личним правима не одлучује орган општинске управе надлежан за матичне послове, већ општински суд. Суд одлучује о утврђивању и оспоравању очинства, поништају и разводу брака, лишавању лица пословне способности, проглашењу несталог лица за умрло, дозволи за ступање малолетног лица у брак. У овим случајевима надлежан је суд у месту пребивалишта једног од родитеља или брачног друга, односно последњем пребивалишту несталог лица. О непотпуном и потпуном усвојењу решава општински, односно градски центар за социјални рад. На основу права која грађани остварују путем судске одлуке управног или другог акта, орган општинске управе за матичне послове спроводи одговарајући упис у матичну књигу.

1.1. Упис рођења детета

Да би се извршио упис рођења детета, поступа се на следећи начин:

Ако је дете рођено у здравственој установи, пријаву за његов упис у књигу рођених подноси та установа.
Ако је дете рођено изван здравствене установе, пријаву за упис рођења органу општинске управе надлежном за матичне послове подноси отац детета или друго лице.
Пријава се подноси матичару општине на чијој територији се налази здравствена установа у којој је дете рођено.
Пријава се подноси у року од 15 дана.
Ако је дете мртворођено, пријава мора да се поднесе у року од 24 часа.

Приликом предаје пријаве на шалтеру у пријемној канцеларији, добија се одштампан образац пријаве са упутством за попуњавање. Отац или друго лице које подноси пријаву дужно је да уз пријаву достави и извод из књиге венчаних када је дете рођено у браку, односно изјаву мајке којом означава оца детета.
Пријава коју подноси отац подлеже обавези плаћања таксе.
Упис рођења матичар врши истог дана без одгађања. Ако матичар не изврши упис, грађанин се може обратити руководиоцу матичне службе у општини где се врши упис. Заштиту права грађанин може тражити пред Републичком, односно градском управном инспекцијом.

1.2. Одређивање личног имена новорођеном детету

Пријаву за одређивање личног имена новорођеног детета подносе оба родитеља споразумно или један од родитеља који врши родитељско право.
Пријава се подноси општинској управи надлежној за матичне послове у месту рођења детета таксирана административном таксом.
Уз пријаву се подноси: споразумна изјава родитеља о личном имену детета или изјава једног од родитеља.
Орган је дужан да истог дана изврши упис.
Новорођено дете стиче лично име даном уписа у матичну књигу рођених.

Упис рођења детета.
Одређивање личног имена и презимена детета.
Признавање очинства детета на записник пред матичарем.
Промена личног имена.
Закључивање брака.
Накнадни упис у матичне књиге.
Исправка грешке у матичним књигама.
Уписивање података о личном стању у матичне књиге рођених, венчаних и умрлих.
Издавање преписа извода из матичних књига.
Вођење евиденције о држављанству Републике Србије.
Израда смртовнице и друго.

1.1. Упис рођења детета

Да би се извршио упис рођења детета, поступа се на следећи начин:

Ако је дете рођено у здравственој установи, пријаву за његов упис у књигу рођених подноси та установа.
Ако је дете рођено изван здравствене установе, пријаву за упис рођења органу општинске управе надлежном за матичне послове подноси отац детета или друго лице.
Пријава се подноси матичару општине на чијој територији се налази здравствена установа у којој је дете рођено.
Пријава се подноси у року од 15 дана.
Ако је дете мртворођено, пријава мора да се поднесе у року од 24 часа.

1.2. Одређивање личног имена новорођеном детету

1.3. Одређивање презимена новорођеном детету

Пријаву за одређивање презимена детета подносе оба родитеља споразумно или један од родитеља и одређују чије ће презиме дете носити - једног или оба родитеља.
Пријава се подноси општинском органу управе надлежном за матичне послове у месту рођења детета таксирана административном таксом која важи у време подношења.
Захтев се решава истог или наредног дана.
Новорођено дете стиче презиме даном уписа у матичну књигу рођених.

1.4. Признавање очинства пред матичарем на захтев мајке

Поступак за признавање очинства детета које није рођено у браку, као ни у року од 300 дана по престанку брака, покреће мајка детета пријавом о рођењу детета којом означава лице које се сматра оцем детета.
Пријава са уплаћеном административном таксом подноси се општинском органу управе надлежном за матичне послове у месту рођења детета.
О пријави се одлучује по хитном поступку, саслушавањем лица које је пријављено за оца, о чему се саставља записник.
Када означено лице да изјаву да се прихвата очинства, врши се упис података о оцу у књигу рођених.
Рок за давање изјаве о очинству пријављеног лица је 30 дана.
Уколико пријављено лице одбије да призна очинство пред матичарем, поступак даљег утврђивања очинства спроводи се пред надлежним општинским судом. Поступак може покренути мајка новорођенчета, орган старатељства, као и дете до навршене 25 године старости.

1.5. Признавање очинства на захтев оца

Поступак за признавање очинства може покренути и лице које себе сматра оцем детета.
Поступак се покреће пред општинским органом управе надлежним за матичне послове у месту рођења детета.
Лице које је покренуло поступак признаје очинство на записник пред матичарем.
На основу записника о признавању очинства врши се упис у књигу рођених уколико се мајка детета у року од месец дана изјасни да је сагласна са признањем очинства.
Ако се мајка детета не изјасни у предвиђеном року, лице које је признало дете за своје може поднети тужбу суду за утврђивање очинства у року од 3 године од пријема обавештења о несагласности мајке.

1.6. Одређивање новог личног имена малолетном детету после измене породичног статуса

Малолетном детету коме је већ одређено лично име и презиме, после измене породичног статуса (признавање очинства, закључивање брака између родитеља, утврђивање очинства или материнства, односно њихово оспоравање), може се одредити ново лично име у року од 2 месеца по измени статуса.
Поступак за промену имена покрећу у име малолетног детета оба или један од родитеља који врши родитељско право.
Поступак се покреће пред општинским органом управе надлежним за матичне послове у месту пребивалишта детета или једног од родитеља.
Уз захтев за промену личног имена родитељи:

Потписују изјаву за одређивање новог личног имена.
Прилажу доказе о промени породичног статуса (извод из матичне књиге венчаних ако је закључен брак, пресуду о признавању очинства или материнства, односно њиховом оспоравању, пресуду о разводу брака и др.).

Општински орган управе дужан је да поводом захтева донесе решење о промени имена малолетног детета у року од месец дана.
На основу правоснажног решења о промени личног имена врши се упис промене у матичну књигу рођених за дете.

1.7. Упис непотпуног усвојења у матичну књигу рођених

О непотпуном и потпуном усвојењу одлучује орган старатељства. Послове органа старатељства у складу са законом и прописима о социјалној заштити у општинама и градовима у Србији врше општински центри за социјални рад. Након спроведене процедуре непотпуног усвојења, спроводи се поступак уписа у матичну књигу рођених. То значи да се прво оствари право у Центру за социјални рад, па се потом врши упис тог права пред општинском управом.
Поступак за упис непотпуног усвојења у матичну књигу рођених се спроводи по службеној дужности на основу извештаја и аката Центра за социјални рад или на захтев усвојиоца.
Поступак се покреће пред општинским органом управе надлежним за матичне послове.
Општински орган управе на основу записника о извршеном непотпуном усвојењу спроводи упис у матичну књигу рођених одмах без одгађања и примерак извода из матичне књиге рођених доставља усвојиоцима.

1.8. Упис потпуног усвојења

О потпуном усвојењу, као што је претходно назначено, одлучује Центар за социјални рад. У овом поступку Центар доноси решење којим поништава податке о родитељима детета и решењем одређује да подаци о усвојиоцима буду уписани у рубрику матичне књиге рођених која је предвиђена за родитеље детета. Тек на основу овог решења матичар спроводи упис усвојеног лица.
Поступак за упис потпуног усвојења се покреће по службеној дужности на основу решења Центра за социјални рад, а може и на предлог усвојиоца.
О захтеву за упис потпуног усвојења одлучује општински орган управе надлежан за матичне послове према месту где је извршено усвојење. Приликом уписа потпуног усвојења поништава се ранији упис у књигу рођених и врши нови упис о рођењу са подацима о родитељима - усвојиоцима.
Захтев се решава по хитном поступку. Подаци о извршеном упису представљају службену тајну.

1.9. Промена личног имена

Захтев за промену личног имена грађанин подноси општинском органу управе надлежном за матичне послове у месту свог пребивалишта.
Уз захтев за промену личног имена подноси се:

Доказ да није покренут кривични поступак.
Доказ да се грађанин не налази под истрагом.

Доказ да се не избегава законом утврђена војна обавеза.
Ова уверења издају надлежни општински суд и одељење републичког министарства одбране у седишту општине где грађанин има пребивалиште.
Орган је дужан да донесе решење се у року од месец дана од дана подношења захтева.
На основу правоснажног решења о промени личног имена матична служба врши упис промене личног имена у матичну књигу рођених. Промена се врши и у матичној књизи венчаних, ако је лице закључило брак.
О промени личног имена грађанина обавезно се обавештавају републичко министарство одбране и републичко Министарство унутрашњих послова ради уписа ових промена у евиденције које воде ови органи.

1.10. Промена личног имена поводом закључења брака

Поступак за промену презимена брачног друга који је променио презиме после закључења брака покреће се по службеној дужности, као и на захтев брачног друга који је променио презиме.
Уобичајено је да се приликом заказивања венчања брачни другови изјасне о презименима: да ли задржавају своје презиме, да ли свом презимену додају презиме брачног друга, односно узимају презиме брачног друга. Након завршене церемоније венчања брачни другови потписују изјаву о промени презимена.
Промена презимена се врши у матичној књизи венчаних у општини где је брак закључен (односно у месту где се налази месна канцеларија у којој се води матична књига).

1.11. Промена презимена после развода брака

Поступак за промену презимена после престанка брака може се покренути у року од 6 месеци по престанку брака (правоснажне пресуде о разводу или поништењу брака).
Поступак се покреће пред општинским органом управе надлежним за матичне послове у коме је брак био закључен или у месту пребивалишта брачног друга који тражи промену.

Уз захтев се прилаже:

Правоснажна пресуда о разводу или поништају брака.
Лична изјава о узимању ранијег презимена.

Општински орган управе по хитном поступку решава захтев уписивањем ранијег презимена брачног друга у матичну књигу венчаних.

1.12. Закључење брака

    Пријаву за закључење брака подносе пунолетни мушкарац и жена држављани Републике Србије који намеравају да ступе у брак.
    Пријаву могу поднети и страни пунолетни држављани који имају место пребивалишта на територији Републике Србије и доказ да су слободног брачног стања у земљи чији су држављани.
    Малолетно лице може поднети пријаву за закључење брака само на основу судске одлуке којом му се одобрава ступање у брак пре пунолетства.
    Пријава се подноси општинском органу управе надлежном за матичне послове у месту пребивалишта једног од будућих брачних другова или месту које одреде сами будући брачни другови.

Уз пријаву се подносе:

Извод из матичне књиге рођених који не може бити старији од 6 месеци.
Други докази (нпр. пресуда о разводу или поништају брака, дозвола општинског суда за малолетнике да могу закључити брак, да не постоји брачна сметња и др.).

Брак се закључује давањем сагласних изјава мушкарца и жене пред матичарем и проглашавањем да је брак закључен.
Закључени брак се одмах уписује у матичну књигу венчаних у коју се потписују брачни другови, сведоци и матичар.
Будући брачни другови могу да захтевају закључење брака изван службене просторије матичара (у хотелу, ресторану, стану и другом прикладном месту). Овај поступак се договара са матичарем. За овакав начин закључења брака може се прописати и одговарајућа накнада коју уплаћују будући супружници пре закључења брака.
О чину закључења брака брачним друговима се издаје извод из матичне књиге венчаних.

1.13. Упис у матичну књигу умрлих

    Упис у матичну књигу умрлих врши се у месту где је наступила смрт.
Чињеницу смрти за лице које је умрло у здравственој установи, касарни, казнено-поправној установи, хотелу или другој организацији матичару пријављује надлежно овлашћено лице из организације или члан породичног домаћинства.
    Пријаву за лице умрло у кући или стану подноси члан породице са којим је умрли живео или други члан који сазна за смрт.
Пријава се подноси у року од 3 дана од дана смрти.
    Уз пријаву за упис подносе се и потврда о смрти коју издаје здравствена установа и лична карта умрлог.
Упис у књигу умрлих врши матичар без одгађања.

1.14. Упис у књигу умрлих лица које је нестало и проглашено за умрло

    Поступак за упис у књигу умрлих лица које је као нестало и проглашено за умрло покреће општински орган управе за матичне послове по службеној дужности на основу достављеног правоснажног решења општинског суда о проглашењу несталог лица за умрло.
    Поступак могу покренути и сродници несталог подношењем захтева, уз доставу правоснажног судског решења.
    Општински орган управе по хитном поступку спроводи упис у књигу умрлих и констатује да је упис извршен на основу правоснажног решења надлежног суда.

1.15. Упис рођења, закључења брака и смрти држављана Републике Србије који се налазе у иностранству

Ако упис рођења, венчања или смрти наших грађана који бораве у иностранству није извршен у матичним књигама које воде српска дипломатска или конзуларна представништва, упис може да се изврши у Републици Србији на основу извода из матичне књиге коју издаје инострани орган, ако међународним уговором није другачије одређено.
Уколико не постоји ни страни извод, чињеница рођења, венчања или смрти у иностранству доказује се пред надлежним општинским судом у Србији месту последњег пребивалишта пре одласка у иностранство. На основу правоснажне судске одлуке, покреће се поступак пред органом општинске управе надлежним за матичне послове да изврши упис рођења, венчања, односно смрти.
Пријава за упис рођења подноси се у последњем месту пребивалишта једног или оба родитеља детета. Пријава за упис закљученог брака подноси се општинском органу за матичне послове у последњем месту пребивалишта оба или једног од брачних другова, ако нису имали заједничко пребивалиште. Пријава за упис смрти подноси се општинском органу надлежном за матичне послове у последњем пребивалишту умрлог, а ако је оно непознато, у месту његовог рођења.

1.16. Састављање смртовнице

Поступак за састављање смртовнице покреће општински орган управе надлежан за матичне послове по службеној дужности у року од месец дана по извршеном упису смрти у матичну књигу умрлих. Сачињена смртовница се доставља општинском суду на чијој територији је оставилац - умрли имао последње место пребивалишта.
Поступак за састављање смртовнице могу покренути законски наследници умрлог, који уз захтев прилажу податке о наследницима првог или других наследних редова и податке о непокретностима иза смрти оставиоца.

1.17. Попис и процена вредности имовине умрлог

Поступак за попис и процену имовине покреће орган по службеној дужности, као и на захтев законских наследника умрлог лица.
Попис и процена се врше увидом у имовину умрлог и пописивањем свих покретних и непокретних ствари и њихове процене и достављањем записника законским наследницима и надлежном суду.

1.18. Накнадни упис у матичну књигу рођених

    Накнадни упис у књигу рођених може да се изврши у року од 30 дана од рођења детета.
Пријаву могу поднети оба или један од родитеља.
    Пријава се подноси органу општинске управе надлежном за матичне послове у месту рођења детета.
Општински орган управе доноси решење о одобрењу накнадног уписа у књигу рођених.
    На основу правоснажног решења, матичар врши упис података о рођењу у матичну књигу рођених и уписује да је упис дозвољен накнадно по решењу.

1.19. Исправка грешке у матичној књизи рођених

Грешку коју примети пре закљученог уписа матичар исправља сам.
Грешка која се примети после закљученог уписа у матичну књигу рођених може се исправити само на основу решења органа општинске управе у месту вођења матичне књиге.
Исправка се врши по службеној дужности или на захтев родитеља, односно стараоца или усвојиоца детета. Исправљена грешка се уписује у матичну књигу рођених у посебној рубрици.

1.20. Промена пребивалишта и боравишта

    Грађанин је дужан да пријави своје пребивалиште Министарству унутрашњих послова у року од 15 дана од дана настањења у друго место. Пре пријаве новог пребивалишта, грађанин своје раније пребивалиште одјављује у Одељењу унутрашњих послова, где попуњава образац којим пријављује да се пресељава у друго место - односно на другу адресу. Уз захтев за пријављивање пребивалишта, грађанин је дужан да на увид да своју личну карту са потврдом о одјави ранијег пребивалишта. Такође, грађанин прилаже уговор о закупу стана или уговор о куповини стана, односно судску одлуку ако је стан наслеђен или добијен у судском спору. Подстанар може пријавити пребивалиште на основу овереног уговора о закупу стана, са доказом да се налази на редовном школовању или доказом да је запослен у одређеној организацији, као и одјавом ранијег места пребивалишта. Промена пребивалишта врши се истог дана у службеној евиденцији и уписивањем у личну карту нове адресе грађанина.
    Приликом промене места пребивалишта грађанин је дужан да пријави своју малолетну децу. Уз пријаву подноси и њихове изводе из књиге рођених.
    Промена адресе становања (улица и број) у истом месту врши се у року од 8 дана. Уз захтев за промену адресе подноси се уговор о закупу или куповини стана или куће.
    Промена адресе се такође у МУП-у уписује у личну карту.
    Грађанин који одлази у иностранство дуже од 60 дана дужан је да пријави свој одлазак организационој јединици МУП-а.

1.21. Јединствен матични број грађана

    Сваком грађанину се додељује јединствен матични број. Јединствен матични број одређује организациона јединица МУП-а Србије надлежна за место пребивалишта грађанина, односно место рођења.
    За новорођено дете родитељи подносе захтев за одређивање матичног броја одмах после извршеног уписа. Уз захтев за одређивање матичног броја родитељи подносе извод из матичне књиге рођених и свој извод из књиге венчаних.
    Евиденцију о издатим матичним бројевима води МУП Србије.

1.22. Стицање држављанства Републике Србије

Грађанин стиче држављанство Републике Србије:

На основу порекла.
Рођењем на територији Републике Србије.
Пријемом у држављанство.
Прирођењем.

    Држављанство по пореклу грађанин може да стекне под условом да су оба родитеља у часу рођења били држављани Србије, или да је дете рођено на територији Републике Србије а један од родитеља је држављанин Републике Србије а родитељи се нису споразумели да дете буде држављанин друге републике бивше СФРЈ, или је један од родитеља држављанин Србије а родитељи одреде да и дете буде држављанин Србије. Или, уколико је један од родитеља страни држављанин или лице без држављанства а дете је рођено у Србији, или у случају ако је дете рођено у иностранству а један од родитеља је држављанин Србије а дете до 18 године није уписано у књигу држављана Србије.
    Поступак за стицање држављанства покреће матичар по службеној дужности по рођењу детета узимањем изјаве од родитеља и доставом МУП-у Србије ради признавања држављанства. И родитељи детета могу покренути поступак. Уз захтев обавезно прилажу извод из књиге рођених за дете, своје изводе и уверење о држављанству. На основу решења о признавању држављанства спроводи се упис у књигу држављана која се води у органу општинске управе надлежном за матичне послове.
    Држављанство рођењем се стиче ако је дете рођено на територији Републике Србије а оба родитеља су непознатог држављанства или ако је дете нађено од родитеља који имају различито држављанство и ако се родитељи не споразумеју чије ће држављанство детету припасти.
    Држављанство пријемом се стиче на основу захтева који подноси пунолетно лице које има пребивалиште на територији Републике Србије. Уз захтев се подноси доказ да лице није уписано у књигу држављана у месту рођења, као ни у месту рођења једног од родитеља.
    Организациона јединица МУП-а је дужна да решење о стицању држављанства донесе у року од месец дана.
Држављанство прирођењем грађанин стиче када наврши 18 година и има непрекидни боравак од 3 године у Србији. Уз захтев за стицање држављанства грађанин подноси да није уписан у књигу држављана Републике Србије и да се против њега не води кривични и истражни поступак. Држављанство прирођењем грађанин стиче даном уручења решења о пријему у држављанство.

1.23. Престанак држављанства

    Држављанство Републике Србије престаје стицањем држављанства друге државе, отпустом, одрицањем и одузимањем. Држављанство престаје даном уручења решења о стицању држављанства друге државе. О престанку држављанства доноси се решење на основу кога се спроводи брисање из евиденције о држављанима Србије у општинском органу управе надлежном за матичне послове у месту уписа.
    Отпуст из држављанства може тражити пунолетно лице. Захтев се подноси МУП-у Србије. Уз захтев се подноси потврда о регулисаној војној обавези, доказ о измирењу пореских и других обавеза и доказ да се не води кривични поступак, као и доказ да лице није осуђено на казну затвора и да казну није издржало, да има страно држављанство, односно потврду да ће бити примљено у страно држављанство.
    Орган је дужан да о захтеву одлучи у року од месец дана. Држављанство престаје даном уручења решења. На основу правоснажног решења спроводи се брисање из књиге држављана у месту уписа.
    Грађанин може да се одрекне држављанства кад наврши 25 година, ако живи у иностранству и има признато страно држављанство. Изјаву о одрицању од држављанства грађанин може поднети дипломатско-конзуларном представништву у седишту државе у којој живи. О захтеву за одрицање доноси се решење на основу кога се врши брисање из књиге држављана.
    Грађанину може бити одузето држављанство ако се утврди да је примио страно држављанство. Процедура се спроводи по службеној дужности МУП-а Србије