Престижна награда Бранковог кола, једна од најстаријих у региону, ''Печат вароши сремскокарловачке'', за најбоље песничке књиге на српском језику, објављене између два свечана уручења овог угледног признања, равноправно је припала Браниславу Зубовићу, Јовици Ђурђићу, Радомиру Стојановићу и Душану Захаријевићу.
На завршној седници 09. новембра 2020. године, ову одлуку једногласно је донео жири Бранковог кола: Ненад Грујичић, Јелена Алексић и Крстивоје Илић. У најужем избору за награду "Печат вароши сремскокарловачке" биле су и књиге: "Прометејев чвор" Ранка Павловића, "Галгал" Злате Коцић, "Светлост будућег дана" Радмила Ђуровића и "Моја мама зна шта се дешава у градовима" Радмиле Петровић.
Бранислав Зубовић (рођен 1976. године у Тузли, живи у Новом Саду, ради у Врбасу) награду Бранковог кола добио је за књигу песама "Тремор" (Удружење књижевника Србије, Баоград, 2020). Ово је Зубовићева пета по реду песничка књига, а после прве, "Руком од ветра тишом", објављене пре две деценије. "Рука као симбол снаге и стваралаштва, пружене помоћи и заштите, у овом случају симбол лирског краснописа и оловке што пева, из позиције најтишег и најсуптилнијег креативног покрета, доспева кроз нови наслов, 'Тремор', до новог значења – подрхтавање и неритмичмне осцилације – пољуљани живот, изгубљени ослонац, избеглиштво и прогон, изгибија и катаклизма. Све то, са непрестаним (про)осећањем нашег свенародног удеса, па тиме и на универзални степен подигнутог видика појединца, представља тематско-мотивску жеравицу на којој варничи песнички свет Бранислава Зубовића. У томе свему дата је, дакле, и лична димензија фатума, уклештена у временске и просторне зоне живота и мита: 'Из порушених кућа/ Из запаљеених књига/ Из дима цигарете/ Мећаве и кастига// Дими ко у фуруни/ Послује лично ђаво/ Да нас опет однесе/ У мутно Дунаво.' И Зубовић подједнако пева у слободном и везаном стиху, овај први делује уходаније и чвршће, представља стечени импулс песничког заната још из првих његових књига. Међутим, и други, римовани стих (двостих, катрен) нашао је своју пуну оркестрацију у богатој лексици и отворио још једну могућност ауторског оваплоћења. У свом врбаском радном искуству (и не само у том) имао се на кога угледати (Деветак, Сладоје, Баковић, Нешић) и доживети плодотворан утицај. 'Тремор' је књига која устоличује Зубовићеву потребу да овлада магистралним путевима песничког заната који ће се хранити крупним залогајима душе и њенога боемлука: 'А то што заиште покаткад душа/ Фићок ракије, пехар младог вина/ Па се изјутра сама себе гнуша/ Као пчела свеће од парафина// Тек не помажу ту ни аспирини/ Чак ни митска чуда црног кима/ Можда ако се умијеш у Дрини/ И заспиш сâм далеко у брдима“.
Овогодишња награда "Печат вароши сремскокарловачке" лауреатима ће свечано бити уручена на песников 197. рођендан, а на "Пролећним Бранковим данима 2021“, у најстаријој српској, чувеној Карловачкој гимназији.
Од свог оснивања 1967. године, "Печат вароши сремскокаловачке" је награда за поезију. Међу добитницима ове престижне награде су: Рајко Петров Ного, Радомир Мићуновић, Матија Бећковић, Миодраг Павловић, Драган Колунџија, Дара Секулић, Крстивоје Илић, Ранко Јововић, Вујица Решин Туцић, Раша Попов, Ранко Рисојевић, Даринка Јеврић, Стеван Тонтић, Манојле Гавриловић, Драгомир Брајковић, Милан Ненадић, Новица Тадић, Ненад Грујичић, Ђорђо Сладоје, Андреј Јелић Мариоков, Боро Капетановић, Драган Лакићевић, Слободан Костић, Милош Комадина, Небојша Деветак, Владимир Јагличић, Анђелко Анушић, Драгиња Урошевић, Тања Крагујевић, Благоје Баковић, Владимир Јагличић, Верољуб Вукашиновић, Иван Негришорац, Миљурко Вукадиновић, Илеана Урсу, Ласло Блашковић, Војислав Карановић, Драгослав Дедовић, Иван Лаловић, Бошко Сувајџић, Милош Јанковић, Симон Симоновић, Милош Кордић, Ранко Прерадовић, Јелена Алексић, Драгица Стојановић, Радивој Шајтинац, Емсура Хамзић, Селимир Радуловић, Гордана Ђилас, Радмило В. Радовановић, Драгана Крагуљ, Недељко Бабић, Дејан Гутаљ, Мирко Вуковић, Рајица Драгићевић, Мирослав Алексић, Саша Нишавић, Јасна Миленовић, Данило Јокановић и други.
