Асоцијација социолога, филозофа и политиколога "Полис", коју предводи др социологије Горан Калуђеровић, уз подршку Удружења за политичке науке Србије (УПНС), организовала је у понедељак нову трибину посвећену актуелним друштвеним кретањима и изазовима са којим се сусреће модерни свет. Овога пута разговарало се на тему "Демократски отпори нормализацији ауторитаризма", а присутни су имали прилику да чују Милана Подунавца, председника Балканског удружења за политичке науке, Небојшу Владисављевића, председник Удружења за политичке науке Србије, и Душка Радосављевића, председник Војвођанске политиколошке асоцијације.
Говорећи о важности грађанског активизма за развој јавних политичких установа и институција, које вреде управо онолико колико грађанима служе, почео је своје излагање проф. Подунавац, председник Балканског удружења за политичке науке. Он је упозорио на чињеницу да се друштва суочавају са глобалним тенденцијама јачања недемократских система и тенденцијама нормализације аутократских режима. "Постоји у свету олигархски картел аутократских владара - Трамп, Ердоган, Качински, Путин. Глобални вал популизма дошао је из Америке, што је упозорење да је у матици демократије она пољуљана. Све то изазива социјалне неизвесности, културалне неизвесности, док миграциони талас ствара страх од губитка европског идентитета", рекао је професор Подунавац и додао да се уз пораст политичке неизвесности шири и поље неповерења према демократији и демократским институцијама. Он сматра да су десни популизам и либерална демократија покренули европске социјалдемократске партије на делање у циљу реафирмације изворних принципа демократије, те да ће Европа и овога пута, као више пута у одсудним тренуцима током историје, знати да изађе са позитивним резултатима.
Анализу демократских процеса после пада социјализма дао је Небојша Владисављевић, председник Удружења за политичке науке Србије.
"Пад комунизма је у једном маху изродио слободу и поштене изборе, али је након извесног периода у тим земљама дошло до појава да извршна власт влада неограничено. У таквим системима 'успешно' се развијају корупција и партократија, главне препреке даљег демократског развоја, а посебно слободе медија. Клијентелизам и корупција, које су раније демократске власти толерисале, сада се користе као битна оруђа политичке контроле и хватају дубоке корене у друштву. После почетне збуњености и посртања, демократске снаге су се вратиле на политичку сцену да се супротставе снажним ауторитарним трендовима, мада су резултати њиховог деловања битно различити од земље до земље. Широк распон идеја данас стоји у основи супротстављања ауторитаризму, од либералних и социјалдемократских становишта до оних које критикују капитализам и савремене демократске установе у целини. Демократски отпори новом ауторитаризму сада укључују различите организационе облике и репертоаре деловања. Док су неке демократске странке 'прве генерације' подлегле клијентелизму и кооптацији од стране ауторитарних власти, изгубивши тако подршку јавности, друге се обнављају и супротстављају ауторитарним трендовима. Нове странке настају из оних демократских група забринутих олигархијским и коруптивним тежњама 'старих' демократских странака. И једне и друге покушавају да преформулишу расправе о кључним политичким питањима из угла демократских, либералних и/или левичарских идеја. Истовремено, нове иницијативе у цивилном друштву су изникле у отпору новом ауторитаризму с циљем одбране људских права, демократских установа, владавине права, јавних добара и простора", рекао је Владисављевић.
Професор Душко Радосављевић говорио је о популизму у земљама које су после комунизма искористиле предности ЕУ и биле највећи добитник европских интеграција, додајући да популизам ипак не може бити претња демократији, ако демократија нуди одговоре.
Модератор трибине био је Горан Калуђеровић, председник "Полиса".
