САОПШТЕЊА/ОБАВЕШТЕЊА

Комисија за праћење остваривања родне равноправности општине Врбас од 2005.сваке године у оквиру обележавања "16. дана активизма против насиља над женама " одржава Округли сто на тему "ЗА ЖИВОТ БЕЗ НАСИЉА У ПОРОДИЦИ".

Округли сто је уврштен као пример  добре праксе у Покрајинској стратегији за нулту толеранцију према насиљу над женама.

9. децембра 2015. године у 15 часова, одржан је у организацији Комисије за праћење остваривања родне равноправности општине Врбас, 10. по реду  Округли сто на тему „Живот без насиља“.

Округлом столу председава Марјана Мараш, председница Комисије. Поред чланова Комисије, Округлом столу су присуствовали: Анита Беретић, Помоћница секретара Покрајинског секретаријата за привреду, запошљавање и равноправност полова, представници Центра за социјални рад општине Врбас, Полицијске станице Врбас, Судија за прекршаје, Опште болнице Врбас, Дома здравља „Вељко Влаховић“ Врбас, Националне службе за запошљавање Врбас, Црвеног крста Врбас, одборнице Скупштине општине Врбас, чланови Општинског већа општине Врбас, Помоћница председника општине, радници Општинске управе Врбас, представници политичких странака и НВО .

На почетку Округлог стола приказан је филм - Нулта толеранција за насиље према женама и девојчицама. Након тога  представници организација и установа изнели су стање, проблематику, преглед активности , број и структуру пријављених случајева насиља у породици као и превентивне активности које се у тој области предузимају.

Посебно је сагледавано остваривање Протокола који је на нивоу локалне самоуправе потписан између институција за поступање у случајевима где је пријављено насиље.
На Округлом столу је констатовано :
„за насиље нема оправдања, насиље над женама је злочин"

На Округлом столу пошло се од дефиниције да је " насиље над женама" по документима УН :
„ Насиље над женама је испољавање историјских неједнаких односа друштвене моћи између мушкараца и жена која су довела до дискриминације и доминације над женама од стране мушкарца и до спречаваља потпуног напретка жена. Насиље над женама је један од основних друштвених механизама којима се жене присиљавају да буду у подређеној позицији у односу на мушкарца. Насиље над женама је препрека у постизању једнакости, развитка и мира".

Мушко насиље над женама је сваки чин против воље жене. Насилник може бити члан породице ( муж, син, отац, брат, ујак..) или било који познат ( пријатељ, познаник, шеф, колега...) или непознат мушкарац. Насиље у породици, односно насиље над женама у партнерским односима, је кривично дело. Као жртве насиља у породици у највећем броју јављају се најнемоћнији чланови: жене, деца, инвалидна лица и стари.

Дуго је било присутно убеђење да је дешавање у породици приватна ствар, да би држава 2002.године кроз измену Кривичног закона, јасно ставила до знања да насиље у породици НИЈЕ приватна ствар, односно да ће држава кажњавати починиоца насиља у породици. Настојећи да усклади правну регулативу 2005.године држава доноси нови Породични закон, којим уређује ко се сматра чланом породице, које се санкције могу изрећи починиоцу насиља и одређује које институције су надлежне за заштиту жртава насиља као и друге стручне поступке.
Врсте насиља у партнерских односима и у породици:

• Психичко (нарушавање спокојства жртве, изазивање страха претњом убиства, поништавање, вређање, називање погрдним именима, окривљивање, манипулација са децом и условљавање децом, прогањање и ухођење особе, узнемиравајући позиви, писма и поруке, ограничавање слободе кретања или комуницирања са трећим лицима, као и свако друго дрско, безобзирно и злонамерно понашање)
• Физичко (наношење или покушај наношења телесне повреде или бола, инвалидности или смрти, а као што је : гребање, гурање, чупање косе, трешење, грижење, дављење, убоди, наношење опекотина, ударање, шамарање, шутирање...)
• Сексуално (присиљавање на сексуални однос, навођење на сексуални однос) и
• Економско (неједнака доступност заједничким средствима, ускраћивање или контролисање приступа новцу, спречавање запошљавања или образовања и стручног напредовања, присиљавање да се одрекне власништва, отуђење ствари без сагласности...)

Коме се догађа насиље?

Насиље се дешава женама без обзира на године, образовање, професију, материјалну ситуацију, националност, вероисповест... Важно је знати да се насиље може десити свакој жени и да насиље није последица жениног понашања, већ питање „ моћи" коју по традицији имају мушкарци (они имају физичку моћ, а често су и бољег материјалног статуса ). То је питање моћи једног пола над другим.

Ко су насилници?

Статистика показује да могу бити мушкарци било које професије, нивоа образовања, материјалне ситуације, националности. Они су често за окружење друштвено прихваћени, па неретко и угледни чланови друштва .

Зашто жена остаје са насилником?

• Зато што је нико не подржава
• Зато што јој нико не верује
• Зато што други траже кривицу у њој
• Зато што законске процедуре дуго трају
• Зато што има страх од насилника
• Зато што нема довољно прихода
• Зато што нема где да оде
• Зато што има децу
• Зато што се боји да ће јој он узети децу
• Зато што се стиди онога шта ће људи мислити
• Зато што је емотивно зависна од партнера
• Зато што брине о насилнику
• Зато што верује да ће се променити и бити бољи...

Како мушкарац постиже дуготрајно насиље над женом?

• Изолација - од породице, пријатеља, спољног света ( искључивање телефона, забрањивањем посета породици, или долазак и одлазак женин код њих, закључавањем жене, ограничавањем круга познаника, одузимањем документације).
• Моменти нежности - веома често мушкарац после чина насиља испољава КАЈАЊЕ, љубазан је, нежан, купује цвеће, разне поклоне, парфеме, изводи у шетњу, организује одмор, деци купује поклоне, љуби жену, обећава да ће се променити и да ће све боље бити. Ови тренуци „ кајања" временом постају све ређи, а насиље све чешће.
• Потпуна контрола - Циљ насилника је потпуна контрола над женом. Он одлучује о свим битним стварима, одлучује шта треба да ради, обуче, како да се понаша, говори, мисли, када треба да телефонира, како да се шминка, колико јој треба новац... Сву контролу пласира као „своју љубав према њој". Веома често пратећа ствар уз контролу је и
• Застрашивање - узећу ти децу, наћи ћу те где код да одеш, пребићу ти родбину, спали ћу ти документа, излудећу те, ако то урадиш још горе ћеш проћи...

Право на заштиту од породичног насиља, по Породичном закону, имају:

• Супружници или бивши супружници
• Деца, родитељи и остали крвни сродници, те лица у тазбинском или адоптивном сродству, односно лица која везује хранитељство
• Лица која живе или су живела у истом породичном домаћинству
• Ванбрачни партнери или бивши ванбрачни партнери, као и
• Лица која су међусобно била или су још увек у емотивној или сексуалној вези, односно која имају заједничко дете или је дете на путу да буде рођено, иако никада нису живела у истом породичном домаћинству.

По Кривичном закону лица која имају заједничко дете или је дете на путу да буде рођено, а нису живели у заједничком домаћинству не сматрају се члановима породице.

Како помоћи женама жртвама насиља?

Жртви насиља се може пружити адекватна помоћ примењујући одредбе једног или више наведених закона:

1. Породични закон ( изрицањем мера заштита од насиља у породици: издавање налога за исељење из породичног стана или куће, издавање налога за усељење у породични стан или кућу, забрана приближавања члану породице, забрана приступа у простор око места становања или места рада члана породице и забрана даљег узнемиравања
   члана породице),
2. Кривични закон ( изрицањем адекватних санкција) и
3. Прекршајни закон ( новчана казна, казна затвора и мера обавезног лечења).

Маја месеца 2015.године  институције у општини Врбас су потписале „Споразум о сарадњи на локалном нивоу у ситуацијама насиља у породици којим су прецизирани кораци и поступци институција које спроводе када дођу до сазнања о постојању насиља у породици и над женама". Важно је истаћи да је још 2005.године такође потписан сличан споразум - Меморандум о поступању у ситуацијама насиља у породици који је био у примени све ове године и који је дао значајне резултате. Такође је 20.04.2015.године председник општине ревидирао чланове Координационог тела за спречавање и сузбијање насиља у породици, у чијем раду су именовани представници полиције, судства, тужилаштва, дома здравља и ЦСР.

Од 2005.године у општини Врбас имамо Саветовалиште за брак и породицу. У оквиру Саветовалишта пружају се  правне услуге, обавља се саветодавни рад са појединцем и породицом, оснаживање. Све услуге у саветовалишту су бесплатне за све грађане наше општине.

На округлом столу је констатовано да повећање евидентираног броја случајева насиља у породици у општини Врбас  је пре свега резултат све обухватнијег и континуираног реаговања опште и стручне јавности на ову појаву. Стручњаци запослени у разним институцијама као и жртве насиља постале су знатно осетљивије на ову појаву, не негирају је, не минимизирају је и не нормализују је, не доживљавају је као нечију приватну ствар, па из тих разлога чешће се пријављује и реагује.

Према подацима из службене евиденције, током 2014. г. регистровано је 77 пријава насиља у породици, од тога у 74 случаја је констатовано присуство елемената насиља у породици.

Ове године евидентирано је 125 пријава за насиље у породици, од чега је констатовано присуство елемената насиља у породици у 76 пријава. Верујемо да је чак 49 неоснованих пријава показатељ веће спремности грађана да пријављују насиље у породици и да тиме изражавају веће поверење у рад институција.

Ове године жене су биле процентуално заступљеније као жртве и то у односу на мушкарце у односу 1:8.

Охрабрује да је ове године било евидентирано укупно 3 случаја насиља над децом, док је прошле године било евидентирано укупно у 18 случајева. У сва 3 случаја је било констатовано присуство физичког кажњавања услед неукости и немогућности да се осмисли конструктивнији васпитни приступ.

Табела бр. 2

Према резултатима са службене евиденције, 16 жртава је запослено, 39 је незапослено, 18 су пензионери, 3 су ученици/предшколци.

Од евидентиране жртве насиља у породици, је без 16 школе, 19 са завршеном основном школом, 36 је средње стручне спреме, 2 са вишом школом и 3 су ученици/предшколци.

Табела бр. 4

Од евидентиране жртве, 41 је претрпело физичко насиље, 35 психичко, док није забележен ни један случај економског или сексуалног насиља.

Према структури извршиоца насиља, у 37 случајева починиоци су партнери, у 4 случаја починиоци су један или оба родитеља, у 21 случају син, у 4 случаја унук у 2 случаја ћерка, деда, брат, у по 1 случају свекар, свекрва, снаја, ујак.

У 16 случајева су се жртве обраћале суду тужбом за изрицање мере заштите од насиља у породици и изречена је једна или више мера. Један насилник је упућен на психосоцијални третман ради одклањања узрока насилничког понашања. Изречене су 3 мере обавезног лечења. У осталим случајевима није било спремности жртве, или потребе за изрицањем мере заштите већ су довољне биле саветодавно-терапијске услуге и упозорења насилницима.

Пратећи флуктуацију пријава током године највећи број пријава је поново забележен у августу месецу, поново 18, док је најмањи број забележен у фебруару. Најстарија жртва има 85, а најмлађа жртва 3 године.

Сумирајући укупне податке са службене евиденције, може се извести неколико закључака за 2015. г. и то:

• највећи број жртва насиља у породици су жене старости преко 60 година где изостаје разумевање за старачке промене, или се ради о нарушавању спокојства због имовинских односа жене незапослене
• са средњошколским образовањем,
• које трпе насиље од стране својих партнера или синова
• често оболелих од болести зависности и других психичких обољења

У објекту за заштићено становање обезбеђена је једна стамбена јединица за жртве породичног насиља са децом и она је тренутно заузета.

    

На Округлом столу усвојени су следећи

З а к љ у ч ц и

1. Оцењује се да и у наредном периоду треба даље усмерити активности и рад институција и органа у правцу нулте толеранције према насиљу у породици, насиљу према женама и уопште према насиљу.
2. Пошто се анализирајући  упоредне податке види да је број пријављених и процесуираних случајева насиља смањује, а евидентно је да  и даље има прикривеног насиља и насилника неопходно је низом активности оснажити жртве да пријаве насиље.
3. Комисија ће и у наредном периоду наставити да прати, подстиче и предлаже мере за јачање улоге институција и поштовању протокола у поступању код пријављеног насиља а све у циљу нулте толеранције према насиљу.
4. Ценећи значај чињеница и доказа у поступку процесуирања насиља неопходно је континуирано и организовано оспособљавати здравствене радника да што боље документују насиље. 
5. У наредном периоду Комисија ће у сарадњи са надлежним субјектима посебну пажњу обратити изналажењу мера за смањење насиља деце према родитељима