У Врбасу је у петак отворен 31. Фестивал фолклорних традиција Војводине. Врбашани ће у наредна три дана имати прилику да виде наступе 120 културно-уметничких друштава и ансамбала из читаве покрајине.
«Војводина је мозаик различитих култура, али тај мозаик треба неговати. Заинтересовани смо да помажемо све аспекте савременог стваралаштва, у култури и уметности, али то не значи да ћемо занемарити фолклорне традиције Војводине. Никада нећемо занемарити све оно што чини идентитет заједница које у Војводини живе. Без неговања те традиције, без неговања културне историје, нећемо имати не само садашњост, већ нећемо имати ни будућност. Наша је обавеза да за будућност оставимо различите културе, различите песме и различите игре», рекао је приликом отварања Милорад Ђурић, покрајински секретар за културу.
«Војводина је мозаик различитих култура, али тај мозаик треба неговати. Заинтересовани смо да помажемо све аспекте савременог стваралаштва, у култури и уметности, али то не значи да ћемо занемарити фолклорне традиције Војводине. Никада нећемо занемарити све оно што чини идентитет заједница које у Војводини живе. Без неговања те традиције, без неговања културне историје, нећемо имати не само садашњост, већ нећемо имати ни будућност. Наша је обавеза да за будућност оставимо различите културе, различите песме и различите игре», рекао је приликом отварања Милорад Ђурић, покрајински секретар за културу.
У програму отварања учествовали су гајдаши, цитраши, тамбураши и добошари, уз дечије саставе многих КУД-ова. «Бројни учесници 31. фестивала презентују јединственост различитости и богатство Војводине. Очекујем да ће се следећи фестивал одржати у завршеној сали Културног центра у Врбасу», рекао је председник Привременог органа др Жељко Видовић.
У првом делу фестивала наступило је двадесет дечијих ансамбала, а потом је Национални ансамбл песама и игара Србије "Коло" извео богат целовешерњи програм. Током одржавања фестивала, у холу ЦФК „Драго Јововић“ биће постављене изложбе радова Ткачке радионице Геронтолошког центра и Музејске збирке.
„Онај народ и она заједница који немају концепт очувања своје историје, традиције, вере, културе, обичаја и навика врло брзо и врло лако могу да буду угрожени. Један од најбољих и најлепших начина да се све то очува је одржавање оваквих манифестација“, рекао је Душан Бајатовић, директор ЈП „Србија-гас“, једног од спонзора фестивала.
„Онај народ и она заједница који немају концепт очувања своје историје, традиције, вере, културе, обичаја и навика врло брзо и врло лако могу да буду угрожени. Један од најбољих и најлепших начина да се све то очува је одржавање оваквих манифестација“, рекао је Душан Бајатовић, директор ЈП „Србија-гас“, једног од спонзора фестивала.