Врбас и Јавна библиотека "Данило Киш" и ове јесени били су домаћини две младе књижевне манифестације, Lingua pannonica и Сусрети српских писаца, које културној карти Врбаса утискују нови печат и полако постају традиционалне. Удружење грађана "Центар културног развоја", уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и Министарства културе, довело је у три вечери пред љубитеље литературе чак 11 афирмисаних књижевних стваралаца, младих и у средњем добу, од којих су неки по први пут имали прилику да се представе у Врбасу.
Оцену овогодишњих сусрета са српским песницима и писцима за vrbas.net дао је Момчило Бакрач, организатор и модератор ових интересантних књижевних вечери.
"Последње три узастопне јесени у организацији Удружења грађана 'Центар културног развоја' одржавају се две поменуте манифестације.
Lingua pannonica је манифестација замишљена као смотра песника који обитавају и стварају на тлу Војводине, и то по обрасцу мултиетничности илити мултикултуралности, по коме на реченој манифестацији учешће узимају представници разних националних култура и књижевности постојећих на овом нашем парчету Паноније. Одазив учесника био је одличан, имали смо прилику да упознамо песникиње Тијану Сладоје, Зденку Валент Белић, Јелену Марићевић Балаћ и Милену Кулић, и песника Дарка Бурмуџију. Догађај има форму спонтаног разговора који се смењује са ауторским представљањем једног по једног гостујућег песника или песникиње, током кога аутори читају узорке из свог опуса. Кроз разговор књижевни ствараоци представљају аудиторијуму своја поетичка изворишта и стајалишта, интересантне аутобиографске детаље, своје књижевне узоре и традиције којих су баштиници, те своја гледишта о свету и времену у овој и минулим епохама. Тако смо у прилици да у непосредном контакту упознамо нова књижевно-ауторска појединства и њихове стваралачке сензибилитете.
Манифестација под називом Сусрети српских писаца фокусира се претежно на прозне писце на нивоу српске националне културе и актуелне књижевне сцене, но спорадично се укључују и писци са песничким предзнаком. Као и у претходним епизодама, у овом наставку Сусрета учешће су узели махом елитни ствараоци са запаженим биографијама и библиографијама. Манифестација је морала бити подељена у две сесије, да би сваки аутор имао достатну минутажу да представи публици себе и свој књижевни рад. Прве вечери у гостима су била три песника (превасходно, мада не искључиво) који представљају тврдо језгро елитног песништва средње генерације, а то су Ален Бешић, Дејан Алексић и Петар Матовић. Наведени врсни лиричари представили су се врбаском публикуму одабраним стиховима из својих збирки, као и изношењем увида и антиципација на књижевне и друге значајне теме, но такође и анегдотама из књижевног живота и значајкама из властитих биографија.
Друге вечери у гостима су били Марјан Чакаревић, Ана Марија Грбић и Звонко Карановић. Мада сви са значајним песничким искуством, овом приликом су представљали своје прозне радове. Звонко Карановић је говорио о своја три романа која чине трилогију, прву и за сада једину у српској књижевности 21. века, читао је пар дужих исечака, одговарао на питања, осврнуо се на своја ратна искуства с краја прошлог века, током агресије на нашу земљу 1999. године, о чему говоре и сва три романа о којима је било речи. Ана Марија Грбић, млађа а већ етаблирана и афирмисана књижевница, читала је делове приповедака из збирке 'Срнећа леђа' која је прошле године била у најужем избору за угледну Андрићеву награду, говорила о својим инспирацијама и књижевним узорима, о властитом животном и поетичком отклону од савременог урбанитета и склоностима ка селу, природи, руралним амбијентима и људима. Марјан Чакаревић је читао узорке из своје збирке прича 'Повест о телу', такође уврштене у најужи избор за Андрићеву награду, говорио је о искуствима везаним за радње и збивања којих се његова проза дотиче, о својим књижевним преференцама и поетичком ареалу коме је склон у свом писању", оценио је Момчило Бакрач, организатор ових књижевних вечери, иначе и сам књижевник.
