Шајтинац је на свечаности уручења испричао да је пре отприлике две године написао роман за децу о младој врани, који су сви издавачи одбили да објаве, а оснивач и главни уредник „Архипелага“ Гојко Божовић у „најсадржајнијем писму одбијања рукописа“ навео је да би био заинтересован ако би написао „некакву прозу, можда роман, за одрасле“. „Био сам детиње бесан и разочаран. Кад су бес и разочарење утихнули, ја сам се детиње узјогунио и с тврдоглавошћу детета сео да пишем тај 'роман за одрасле', а у њему је простора за себе пронашла управо моја детиња наивност“, рекао је Шајтинац.
Он је објаснио да је прича потекла из замишљеног окружења – „кратак период у животу једне породице, нешто њихове личне историје, пуно 'првог лица' двојице рођене браће који су ништа друго до опет само један 'јадан ја', који не зна шта би с вишком садржаја насталим у нежељеној количини принудног одрастања“.
“Данас, 'када не постајем пионир' већ остајем овде, после свега, са 'Златним сунцокретом' као наградом, мислим само једно. Детиње и недорасло. Хоћу да се вратим кући. Хоћу да пронађем ону младу врану која је сада порасла и нахраним је зрелим зрнима 'златног сунцокрета'", истакао је лауреат.
Шајтинац је приметио да награде не могу да поправе књижевност, нити науче људе да боље пишу, али да свакако значе и могу да мотивишу на писање. Једногласном одлуком, жири у саставу: Јован Зивлак (председник), Никола Страјнић и Владимир Гвозден, доделио је награду Шајтинцу за роман „Сасвим скромни дарови“, коју је објавио „Архипелаг“. У образложењу жирија наведено је да „написан у маниру поетског романа, са доличним језиком времена, са сликама српске актуелне друштвене стварности и призорима глобалне политике и културе које се сабирају у Америци, Шајтинчев роман има врлине снажне приповести о нашем времену и мудрости која приповеда скромност и мирноћу као филозофију преживљавања“.
извор: Тањуг