Поводом 10. децембра - Светског дана људских права, Канцеларија за младе општине Врбас, у сарадњи са партнерским установама и телима, организовала је трибину посвећену породичном насиљу, али и специфичним облицима насиља који се све више јављају у нашем друштву, попут родно заснованог насиља, насиља у партнерском односу, сексуалног насиља, дигиталног насиља и других.
Иако је пажња учесника на трибини била усмерена ка овим специфичним облицима, како препознати све већи број врста насиља и како реаговати у тим и сличним ситуацијама, заједничка порука свих предавача на трибини била је да се према сваком облику насиља мора истакнути нулта толеранција, те учинити све да се жртве насиља заштите.
На тему "Нулта толеранција за родно засновано насиље" говорила је Миљана Томић, правобранилац општине Врбас, затим на тему "Родна равноправност из угла породичне психотерапије" мр Маја Куч, педагог, а на тему "Родно засновано насиље" Миљана Пилиповић, мастер психолог.
"Родно засновано насиље јесте насиље над женама које је усмерено против жене само зато што је жена, односно оно које несразмерно погађа жене. Заснива се на дубоко укорењеним стереотипима и очекивањима од родних улога. Насиље над женама и девојкама није изолован чин који је починио неки одређени мушкарац, те је стога неопходно анализирати повезаност тог чина, чина самог насиља, са системским толерисањем одређених видова насиља и употребом насиља како би се остварила друштвена очекивања у вези са родним улогама", појашњено је на трибини.
Као врсте насиља побројане су родне предрасуде и родна дискриминација (сексизам), родно укалупљивање, сексуална објектификација, сексуално узнемиравање: вербално, визуелно, дигитално/електронско, физичко, затим сексуално насиље, насиље у партнерском односу: психолошко, физичко, сексуално, економско, материјално, насиље због сексуалне оријентације. Важно је нагласити да родно засновано насиље обухвата и присилни брак, проституцију и трговину људима, а иако било ко може бити жртва родно заснованог насиља, ови феномени несразмерно више погађају девојчице и жене. Такође, констатовано је да свако може бити насилник и свако може бити жртва, без обзира на године, пол, културу, вероисповест, економски и социјални статус, здравствено стање. Као правни оквир за заштиту од насиља наведени су Истанбулска конвенција (Конвенција Савета Европе о спречавању и сузбијању насиља над женама насиља у породици, Устав Републике Србије, Закон о спречавању насиља у породици, Закон о забрани дискриминације, Кривични законик Републике Србије, Породични закон и Закон о бесплатној правној помоћи. Учесници трибини упућују жртве да пријаве своје проблеме Центру за социјални рад Врбас, Полицијској станици Врбас, свом изабраном лекару, адвокату, посреднику за мирно решавање спорова / медијатору, затим школском психологу, педагогу односно другом лицу од поверења у образовно-васпитној установи, организацијама цивилног друштва, невладиним организацијама, удружењима грађана...
И ове године Светском дану људских права претходио је период од 25. новембра до 10. децембра познат као кампања "16 дана активизма против насиља над женама".
