У недавно израђеном Геотермалном атласу Војводине нашла су се и четири бушотине топле воде у општини Врбас. На попису од око стотинак војвођаснких бушотина налазе се три бушотине у самом граду, крај Центра за физичку културу „Драго Јововић“ и објекта старе болнице, и једна бушотина у Куцури. Тренутно је у употреби једино извор у Куцури, који служи за функционисање једног стакленика, док су од три извора у Врбасу, након испитивања, два конзервирана, а један ликвидиран.
„Бушотина Куцури дубока је 996,5 метара, са температуром воде од 56 степени Ц и протицајем од 8,8 литара у секунди. Једна од бушотина у Врбасу дубока је 1.033 метра, вода је загрејана на 37 степени Ц, а протицај је 3,7 литара у секунди, док је на другој бушотини, дубокој 932 матра, температура 51 степен и протицај 4,3 литра у секунди. Трећа бушотина је на 947 метара, са водом од 56 степени Ц и најиздашнијим протицајем од 11,3 литра у секунди. Термална снага ових изворишта креће се од 0,26 до 1,7 мегавата“, саопштио је податке из Геотермалног атласа Војводине Горан Пејовић, члан Општинског већа задужен за привреду. „Бушотине су биле у власништву НИС-а, али се ово питање поново отворило након приватизације нафтне компаније. Војводина чека предлог власника НИС-а како уредити пословне односе при експлоатацији термалне воде, јер се ради о великом потенцијалу који лежи неискоришћен“, рекао је Пејовић. Незванично, једна од солуција је продаја бушотина локалним самоуправама, док је друга партнерски однос у експлоатацији. За реактивирање ових бушотина очекује се и подстицај државних органа.
Директор Јавног предузећа „Дирекција за изградњу“ Давор Крмпот истиче да се енергија топле воде може искористити на више начина и указује на примере наших северних суседа, Мађара. „Топла вода може се користити за загревање стамбених и пословних простора, иако извори у нашој општини немају довољну енергију за тако нешто. Ипак, развој туризма кроз подизање термалних бања и рехабилитационих центара, или увођење топле воде у системе производње у стакленицима, може бити начин да се искористи потенцијал ових бушотина. Најбољи пример је Мађарска у којој многа места имају бање са топлом и лековитом водом. Наша вода је сличног састава и уверен сам да и код нас може наћи исту примену, на корист грађана“, рекао је Крмпот.
