У Ликовној галерији Културног центра Врбаса у понедељак је отворена самостална изложба академске сликарке Саре Масникосе, победнице 48. Палете младих у Врбасу, организоване 2022. године. Сара се публици представила занимљивом поставком радова коју доминантно чине минијатурне скулптуре људских фигура, постављене на зидове и у простору Ликовне галерије Културног центра, творећи тако "ритмове модерних џунгли, улица, установа, зграда, станова...".
"Нисам очекивала да ћу бити победник те 48. Палете младих, али изненађење ме је веома обрадовало, посебно да су моји радови постали део једне велике збирке, у чијем саставу имамо веома значајне националне уметнике. Ова самостална изложба део је награде која ми је припала и публици у Врбасу представљам се самосталном изложбом 'Сигуран сам да се разумемо - I'm sure we understand'. Ове је моја 15. самостална изложба од 2015. године, још из времена основних и мастер. Ово је пресек радова након мастер изложбе, нешто потпуно ново, али и са сличностима са свим досадашњим радовима. За мој рад карактеристично је смештање фигура у простор и у њихове међусобне односе, који су, такође, део система овог нашег друштва. Конкретно, ова изложба бави се питањима односа масе и индивидуа и нашим поимањем јасноће самих тих односа; поставља се питање колико ми разумемо, да ли разумемо, и на који начин доживљавамо и схватамо читав тај систем у ком се налазимо", рекла је млада сликарка пред само отварање изложбе.
Иначе, Сара је Академију уметности завршила у Новом Саду 2021. године, а тренутно је на докторском академском студију.
О њеном раду говорила је и Милијана Радовановић, академска сликарка и уредница Палете младих.
"Ретко ко од младих стваралаца подједнако добро влада свим ликовним елементима као што то чини Сара. Од дводимензионалних површина визије цртежа, Сара се опредмећује у мањим и већим таласима скулптура, просторних решавања приче, романа, филма, кратких вести наших данашњица. По вокацији, фигуративац, упућује нас на друштвене системе, размишљања о њима, има критички безкомпромисни став, и приказује време видео игара као свој лични апстраховани егзистенцијалистички ликовни кавез. Уобличења њених фигура се нижу у разним правцима покривајући микро и макро свет. 'Људићи' добијају форму унутрашњег организма или су једном или са више нити, тешком нити као у стоном фудбалу, повезани. Главни играч повлачи штап, канап и мариноета не види видан разлог. Као у некој дечјој игри смешта комплексе-објекте на прапочетак одузимајући им личне карактеристике и ствара ритмове модерних џунгли, улица, установа, зграда, станова, бетона, пролаза, ходника Кафкиних метаморфоза. Ритам је понекад тешки Бах или Хенгл а понекад су то таласи кратких музике реклама. Из свих углова њено сликарство излази из конвенционалног и преко објеката улази у ред инсталација, саживота са простором где човек, посматрач може само да потврди оно што већ има на улици или у глави као мисао, осећај. Задивљујуће је то јединство линије, облика, рефлексије, игара светла и ритмови фигура који подсећају на постиндустријско друштво, друштво матрикса где је време најјача валута и где смо сви део комплексног организма 21. века. 'Реке – ритмови' које покрећу људи, друштво које покреће саобраћај и писана и неписана правила.
Огледало њеног стварања је и одсуство боја као експресивни чин, врисак, монохромија живота на црно, сиво, бело и рефлексију кад угледа или је суочи Сунце или извор каквог другог светла, макар и вештачког. Модерна митологија - виртуелно присутни, предмети за употребу, аватари, киборзи, андроиди или андрогини реалности, људи. По теорији боја сва присутна светлост је бела. Одсуство светла би би била црна. Овај свет физички не успева материјализацијом да дође до беле, трагови материје му сметају те се таквим сликањем, мешањем свих боја не добија бела, добија се блато. Сликање светлом је тежња. Таленат једна вредност а истрајност и идеја нешто друго и треће. Масникоса намерно изопштава спектар боја и своди на свеприсутну црну или белу и тражи их у себи и у другима. По теорији струна све је повезано, по Кастанеди повезани смо невидљивим нитима светла. Добар сликар их види у процесу рада.
Уметност Саре Масникосе је тиха иронија за оне који умеју да гледају. За оне мање ликовно осетљиве посматраче је чудна игра кроз нове визуре или екране на које су већ научили те у чуђењу испраћа и ову изложбу која му само показује правац, не и одредиште. До циља се увек иде сам. До светла", истакла је о раду Саре Масникосе уредница Палете младих Милијана Радовановић, академска сликарка.
Изожба "Сигуран сам да се разумемо - I'm sure we understand" отворена је до 06. јула.
