Представљање књиге "Од присаједињења до прекрајања - Војводина у Краљевини СНХ / Југославији 1918 - 1941.", аутора проф. др Саше Марковића, декана Педагошког факултета у Сомбору, било је централна тема трибине која је у уторак одржана у Центру за физичку културу "Драго Јововић". Заједно са аутором о "Националној идеји Срба у Војводини и присаједињењу", како је трибина била названа, говорили су и Немања Завишић, потпредседник Скупштине АП Војводине, и Кристијан Обшуст, антрополог и археолог, помоћник директора Архива Војводине.
"Тема трибине веома је интересантна, има актуелне побуде јер је простор Војводине мултинационалан и мултиконфесионалан, и као такав је велики изазов српске националне идеје да га доживи као праву вредност, а Срби су покушали да препознају те вредности мултинационалне средине што су били чврсто утемељени на својој идеји и што су омогућили афирмисање других националних идеја, не ускраћујући било чије право, али и не дозвољавајући претенциозност. Покушали смо да расветлимо и међусобну повезаност Срба са простора Војводине и из централне Србије у XIX веку, да укажемо на прожимање у вези са националном идејом, које је трајало од I српског устанка 1804. године, о идеји Војводине као националном подвигу који се креће у правцу стварању заједничке државе, као и на меру у којој су војвођански Срби, просветитељски образовани и православно утемељени, утицали на развој националне идеје код Срба из Кнежевине, односно Краљевине Србије, и обратно. Ова прича скреће пажњу на повезаност, на корпус разноликости српске националне идеје које стварају јединствени мозаик, истовремено полицентричан и чврст", рекао је проф. др Марковић.
Ова трибина до сада је одржана у 25 градова централне Србије и Војводине, од Врања до Вршца и од Малог Зворника до Смедеревске Паланке, како је сам истакао аутор, све у циљу да се боље упознамо, да из познанства извучемо најбоље за народ и државу. Књига "Од присаједињења до прекрајања - Војводина у Краљевини СНХ / Југославији 1918 - 1941." настала је као плод вишедеценијског рада и истраживања, а њено представљање организује Архив Војводине, уз подршку Покрајинске владе.
"Ово је тема о којој се до пре неколико година мало говорило и још мање писало, међутим од 2014. године Србија се лагано враћа себи и својој традицији, светосавским начелима. Од 2016. године у Војводини почели смо озбиљно да радимо на обнови нашег националног идентитета, од када се на прави начин обележавају најзначајнији датуми наше историје. Превасходно мислим на годишњицу присаједињења Баната, Барање, Бачке и Срема Србији, отворили смо музеј посвећен овом великом датуму и догађају, подигли смо споменик нашем великом краљу Петри I Карађорђевићу, изгласали смо одлуку о враћању у употребу традиционалних симбола српске Војводине из 1848. године. Данас имамо Нови Сад и Београд који нису оптерећени лошим односима политичких елита, уједињени смо око визије изградње модерне, успешне и слободне Србије, заједно обележавамо и нови празник - 15. септембар - Дан српског јединства, слободе и националне заставе, све то је доказ да се коначно враћамо себи, својој историји и традицији", рекао је између осталог, приликом отварања трибине, Немања Завишић, потпредседник Скупштине АП Војводине.
