Интернет портал Златиборске вести донео је велику причу о активностима врбаског Удружења грађана "Мултиарт", које већ годинама део својих пројеката подршке деци са сметњама у развоју, реализује на Златибору.
Текст преносимо интегрално.
У Жељинама надомак Сирогојна већ пет година постоји кућа у којој бесплатно бораве родитељи и деца са сметњама у развоју. Место Жељине, надомак златиборског села Сирогојно, постало је познато захваљујући фејсбук групи „Возачи великог срца“ и Удружењу грађана „Мултиарт“ из Врбаса, који су 2020. године уз подршку донатора, купили кућу у којој бесплатно бораве родитељи и деца са сметњама у развоју.
Кампове за децу са сметњама у развоју Удружење грађана “Мултиарт” организује још од 2015. године и најбоље су се показали планински предели (Гучево, Дивчибаре, Златибор). Дужи боравци у пределима на 1.000 м надморске висине и поготово у боровим шумама су посебно благодатни за особе са аутизмом, али је потребно обезбедити дужи боравак, по препорукама лекара, бар 21 дан.
“Наши кампови су трајали 6 - 7 дана. Било је потребно обезбедити трајно објекат који ће пружити могућност деци за дуже боравке и то је наш основни мотив за оснивање куће у Жељинама”- каже за “Златиборске вести” Борис Бјеловић из Удружења грађана “Мултиарт” и један од оснивача куће.
Финансијске могућности идејних твораца за одржавање ове куће су скромне, јер нису на јавном буџету, али је воља велика и мотив огроман – побољшање здравственог стања деце. Иако су обишли многа места и видели различите пределе, чланови овог удружења изабрали су урушену кућу у Жељинама која им се без обзира на запарложен плац на падини учинила као најадекватније место за децу са сметњама у развоју. Нестварно лепа природа, мало, мирно село, комшије за пожелети и веома повољна цена… Купили су кућу из прве, не обазирујући се на коментаре да је у тако запуштену кућу потребно доста улагати. Истичу да су навикли да стварају својим рукама, уз много рада и вере, а на тај начин се увек отворе многа врата.
“Део мештана Жељина нас је у почетку мало чудно посматрао. Али и то је нормално, долазимо са стране, са децом која су другачија, није баш било најјасније шта ми то хоћемо. Са друге стране, део мештана је одмах притекао у помоћ, децу позивао у госте, у њихова домаћинства и све се после неког времена само разјаснило. Данас мислим да смо са људима из Жељина и Сирогојна створили један од најбољих примера инклузије у Србији. Обични, скромни, вредни, намучени од тешких пољопривредних послова, а у исто време људи пуни љубави и разумевања. Имамо и разумевање и подршку од свештеника из цркве у Сирогојну. Од првог дана рада смо волонтерска организација и никада никоме нисмо ништа наплатили. Али без добрих људи би тешко могли да урадимо нешто више”, додаје Бјеловић.
У Жељине, неко дође на викенд, неко на пар дана, неко на месец. Највише се долази од априла до октобра и тада се већи део времена проводи напољу, у дружењу, радионицама, заједничком припремању оброка и сл. Путује се, а близина нуди прегршт садржаја, од Височке Бање, Стопића пећине, Гостиља… Свакодневно се одлази у Сирогојно у “Сеоце за забаву” које је смештено у боровој шуми и има феноменалне реквизите за рад и вежбање.
Деца свакодневно имају радионице, највише сликарске јер арт терапија умирује, и вежба се стрпљење које свима недостаје. Уче се осамостаљивању, спремању оброка. Проводе време у близини животиња којих је у селу доста. Одлази се на купање (базен у Гостиљу и река Рзав). У току зиме је главна атракција санкање и тада се и старије комшије скупе и санкају са децом.
Сви заинтересовани могу помоћи на било који начин деци која бораве у кући у Жељинама. Можете донети неки слаткиш или било какву намирницу. Удружење пчелара ”Златибор” из Чајетине је у више наврата донирало мед. Пријатељи из Ариља осим малина доносе и пастрмке из тамошњих рибњака. Комшинице исплету деци вунене чарапе и то је посебан дар, додају из “Мултиарта”.
“Удружење је доста препознатљиво, са нашом FB групом “Возачи великог срца”, добитници смо низ признања у претходним годинама. Сарађујемо са професорима са Дефектолошког факултета, а годинама смернице добијамо и од два професора са Медицинског факултета (Београд и Нови Сад). Ја сам запослен у Центру за социјални рад у Врбасу, у Дневном боравку за децу са сметњама, па познајем доста људи из те области и преко посла. Што се тиче невладиних организација “Срби за Србе” су нам прошле године донирали један стамбени контејнер са намештајем, а фондација “Осмех на дар” помогла у изградњи два тоалета и донирали белу технику”, истиче Борис Бјеловић.
План за кућу у Жељинама је да се лоцира хипербарична комора коју су добили из Словеније од доктора Владана Станојковића из Копра. Лекари истичу да терапије у оваквим коморама помажу код неких форми аутизма, мада је за то потребан бар још један модуларни објекат, тако да већ сада размишљају о проширењу смештајних капацитета.
“Покушајте да разумете да је аутизам стање, а не болест. Деца са аутизмом су другачија, нису неваспитана, а многи родитељи су у фази прихватања и не могу сви једнако да се носе са тим. Ако их сретнете, покушајте да им упутите речи разумевања и охрабрења, немојте их оптуживати. Не заборавите да када помогнете неком у невољи, Бог вам стоструко врати. А најчешће је довољна само лепа реч и осмех. Љубав, вера и нада једино могу спасити свет.” – закључује Борис Бјеловић из Удружења грађана “Мултиарт”.
foto: Zlatiborske vesti
video: Izazovi avanturu
