"Прошле године смо донели закључак да је насиље, захваљујући свима онима који су се укључили у решавање овог проблема, постало видљивије и успели смо да оснажимо жртве да проговоре. У периоду иза нас жртве су препознале институције као места на којима могу потражити помоћ", рекла је Марјана Мараш, председница Комисије за праћење и остваривање родне равноправности. Зорка Бајагић из Центра за социјални рад истакла је да се број пријављених случајева насиља у породици у односу на прошлу годину повећао за 100 одсто. "Прошле године смо имали 30 евидентираних случајева, док се током ове године тај број попео на 69. Морам истаћи да насиље није у порасту, већ да само имамо већи број оних који пријављују да трпе насиље. Највећи број случајева је евидентиран у нашем Саветовалишти за брак и породицу. Такође, изречено је и 18 пресуда за насиље у породици, имали смо 18 случајева узнемиравања члана породице, затим 18 случајева забране приласка члану породице и исто толико случајева забране приласка око места становања и места рада, као и три налога за исељење", рекла је Бајагић. Она је додала и то да се у 99 одсто случајева ради о психолошко – емотивном насиљу, затим у 70 одсто случајева је то физичко насиље и постоји нешто мањи број случајева економског и сексуалног насиља. "У 95 одсто случајева жртве насиља су женског пола, а насилници мушкарци и то брачни или ванбрачни супружници, док се у мањем броју случајева ради о деци или другим члановима породице. Жртва углавном трпи насиље неколико године", напоменула је Бајагић.
Шеф Националне службе за запошљавање у Врбасу Горан Калуђеровић истакао је да је потребно оснажити жртве насиља и у смислу њихове економске самосталности. "Општинска управа и Национална служба за запошљавање су у овој години помогли одређени број самохраних мајки које су по том основу биле ангажоване на јавним радовима за геронтодомаћице. У том смислу се изашло у сусрет оним женама које су посебно биле угрожене", рекао је Калуђеровић.
Говорећи о вршњачком насиљу, Славица Матијашевић, педагогиња у Гимназији „Жарко Зрењанин“ је истакла да је приметан пораст ове врсте насиља. "Пораст вршњачког насиља је вероватно условљен лошим стањем у друштву и односом према младима, као и могућностима које они имају у смислу развоја личности, афирмисања позитивних карактеристика у виду провођења слободног времена. Млади су у позицији да не могу да испоље своје афирмативне ставове него им се у свим областима нуди једна лоша слика нас одраслих и друштвених прилика уопште. Омладини се на свим корацима нуди лош пример, почев од новина до примера насиља у породицама, и све то проузрокује пораст вршњачког насиља", рекла је Матијашевић.
Сви учесници округлог стола поновили су закључак да је најважније оснажити жртве да пријаве насиље како би се друштво ухватило у коштац са тим проблемом у његовој правој мери.